О историјском догађају
Лесковачки маневар обухвата борбе српске 2. армије под командом војводе Степе Степановића (Тимочка дивизија I позива, Шумадијска II, Тимочка војска, војска с Комбинованом дивизијом и Крајинским одредом и Јужноморавске трупе – Власински и Ветернички одред) против делова бугарске I армије под командом генерала Климента Бојаџијева (1. бугарска пешадијска дивизија – сa три бригаде по два пука), вођене 1915. за време повлачења српске војске.
Ујутро 8. новембра Тимочка I држала је положаје на левој обали Ветернице од ушћа Сушице и левој обали Јужне Мораве до с. Брестовца. Код Лесковца је линија одбране прелазила на десну обалу Ветернице и ишла југоисточном и источном ивицом вароши. У наслону на десно крило Тимочке I налазиле су се њој потчињене Јужноморавске трупе ојачане Своћким одредом. Оне су браниле правац према Лебану. На левој обали Мораве, од ушћа Пусте реке, па низводно, Шумадијска II смењена је од Тимочке војске и упућена у простор с. Душанова. Моравска II (из 3. армије) била је у покрету из долине Јужне Мораве (западно од Алексинца) преко Јастрепца према Прокупљу. Тога дана бугарска 1. дивизија (комадант генерал-мајор Јанко Драганов) наставила је напад на Лесковац, одбацила трупе Тимочке I на леву обалу Јабланице и заузела град; северно од Брестовца вршила је притисак бугарска 9. дивизија, а од Владичиног Хана према Влаини делови 3. дивизије. Због пада Лесковца повукло се и лево крило Јужноморавског трупа на положаје источно од Лебана, с обе стране Јабланице. Успех бугарске 1. армије код Лесковца, уз истовремени напад бугарске 2. армије код Гњилана, стварао је врло критичну ситуацију за главнину српске војске на левој обали Ј. Мораве и у луку ушћа Западне у Јужну Мораву; бугарски продор преко Бојника ка Куршумлији или Лебана према Подујеву у садејству са немачком 11. армијом која је нападала са севера кроз Јанкову клисуру, довео би до опкољавања главнине српске војске, која је, очекујући савезничку помоћ, настојала још увек да успори своје повлачење на југ.
Ноћу 8/9. новембра пристигли су делови Шумадијске дивизије II позива на положаје око 2 km јужно од с. Душанова. Врховна команда потчинила је Штабу 2. армије Моравску дивизију II позива, која је 9. новембра кренула форсираним маршем из Прокупља према Лесковцу. За то време делови бугарске 1. армије продужили су напад и одбацили с положаја Тимочку I и пристигле делове Шумадијске II; 9. новембра Бугари су избили на Пусту реку и прешли на њену леву обалу на одсеку Бојник – Брестовац, због чега се повукло и лево крило Јужноморавских трупа западно од Лебана. Главнина Моравске II пристигла је тога дана око подне у простор северно од с. Границе, где је њен командант (пуковник Љубомир Милић) по наредењу команданта 2. армије узео под своју команду Шумадијску II и Тимочку I, и организовао одбрану на линији Г. Коњувце – Граница – Доњи Дреновац.
Сутрадан, пошто је одбио више слабијих бугарских напада, средио је јединице и самоиницијативно их припремио за прелазак у напад 11. новембра, да би бугарску 1. дивизију одбацио према Лесковцу и заузео брежуљке Добре главе, између Пусте реке и Јабланице. С одлуком се сложио командант армије и наредио Тимочкој војсци да помогне напад артиљеријском ватром са свог десног крила, Коњичкој дивизији, придатој му претходног дана, да садејствује нападом на правцу Кочане – Лесковац, а Јужноморавским трупама да из простора Лебана садејствују Тимочкој I. Тога дана (10. новембра) Бугари су заузели с. Брестовац, пребацили се на леву обалу Пусте реке и угрозили десно крило Тимочке војске. Али, нападом српских снага одбачени су 11. новембра уз веће губитке преко Пусте реке и Добре главе ка Лесковцу, где су се истог дана повукли и њихови делови који су били код Лебана.
За бугарским снагама упућени су 12. новембра само слабији гонећи одреди. Гоњење јачим снагама није предузето пошто се због појачаног притиска немачке 11. армије на правцу Јанкове клисуре, погоршала ситуација трупа 3. армије и Трупa одбране Београда у луку Јужне и Западне Мораве, а део снага (Моравска II) морао је што пре да се пребаци у простор Качаника ради учешћа у намераваном пробоју према Скопљу.
Разбијањем бугарских снага код Лесковца, ослобођени су угрожени правци за одступање преко Куршумлије и Лебана, чиме је привремено отклоњена криза у којој се налазила српска војска…
Текст je преузет из Војне енциклопедије, друго издање, група аутора – Војноиздавачки завод, Београд, 1970.
Технички параметри
НАЗИВ ИГРЕ: Лесковачки маневар
УЗРАСТ: 10+
ТРАЈАЊЕ: 45 – 60 минута
ИГРАЧА: 2
СЛОЖЕНОСТ: 1.25
РАДНА ПОВРШИНА ЗА ИГРУ: минимум 56 х 85 cm
ТЕЖИНА ПАКОВАЊА: н/н
ЕЛЕМЕНТИ ИГРЕ: једнострана мапа за игру, војске, посуде за одлагање јединица избачених из строја, посуде за бацање коцкица и коцкице за игру
МАПА: поља квадратна, 19 хоризонталних, 12 вертикалних; укупно поља 228; димензија мапе 38 х 57,5 cm
ВОЈСКА, САСТАВ: играч српске комбиноване армијске групе има 24 јединице од чега: Крајински одред са деташираним јединицама: 1 пешадијска, 1 митраљеска, 1 коњичка и 2 артиљеријске јединице; Шумадијска дивизија II позива са деташираним јединицама: 2 пешадијске, 2 митраљеске, 1 коњичка и 2 артиљеријске јединице; Моравска дивизија II позива са деташираним јединицама: 2 пешадијске, 1 митраљеска, 1 коњичка и 1 артиљеријска јединица; Тимочка дивизија I позива са деташираним јединицама: 2 пешадијске, 1 митраљеска, 1 коњичка јединица; Јужноморавске трупе – Власински одред: 1 пешадијска, 1 митраљеска и 1 артиљеријска јединица. Укупно: 8 пешадијских, 6 митраљеских, 4 коњичке и 6 артиљеријских јединица; Играч бугарске 1. пешадијске дивизије има 36 јединица од чега у три бригаде (са по два пука), односно у 6 пукова (1, 6, 16, 25, 41. и 42.) има по 3 пешадијске, једну митраљеску, 1 коњичку и једну артиљеријску јединицу. Укупно: 18 пешадијских, 6 митраљеских, 6 коњичких и 6 артиљеријских јединица
ПОСУДЕ ЗА ОДЛАГАЊЕ ЈЕДИНИЦА: 2 посуде, по једна за оба играча, димензија 18 х 9 х 5 cm
ПОСУДЕ ЗА БАЦАЊЕ КОЦКИЦА: 2 посуде, по једна за оба играча, димензија 5,3 х 17,8 х 2 cm
КОЦКИЦЕ ЗА ИГРУ: 2 коцкице
УПУТСТВО ЗА ФОРМИРАЊЕ ЕЛЕМЕНАТА ИГРЕ: електронско, у ПДФ формату, на овом сајту
БРОШУРА ЛЕСКОВАЧКИ МАНЕВАР – КО ЈЕ КО: електронска, у ПДФ формату, на овом сајту
УПУТСТВО ЗА ИГРУ: електронско, у ПДФ формату, на овом сајту
Упутство за игру
Упутство за формирање елемената игре
Ко је ко у Лесковачком маневру
Питања и одговори
Драги играчи сва Ваша питања у вези игре Лесковачки маневар можете нам слати на мејл pitanjaiodgovori@balkanfront.rs.
Потрудићемо да на свако питање одговоримо у што краћем року, како на Ваш приватан мејл, тако и на овој странци, како би све евентуалне недоумице биле разјашњене за што већи број играча.
У мејлу наведите Ваше име, презиме (и/или надимак), године старости, место пребивалишта и поставите питање.
Уколико не желите да доставите личне податке, или не желите да они буду објављени на овој страници потребно је да то нагласите у мејлу, како би Вас на овој страни подписали са „анониман“.
Фото и видео галерија
ЗА СТОЛОМ ИЗВОДИЛИ ЛЕСКОВАЧКИ МАНЕВАР
O турниру у друштвеној игри – ратној стратегији „Лесковачки маневар“ одржаном у склопу „Ноћи музеја“ у Народном музеју Лесковац, опширно су известиле „Вечерње Новости“.
Из пера Игора Митића, дописника ВН из Лесковца, можете сазнати више информација, како о самом догађају тако и о импресијама актера који су спроводили пројекат.
Истини за вољу, морамо да укажемо на једну малу „штампарску грешку“. Наиме, у антрфилеу свог текста „Подршка из Владе“, аутор Митић каже „а овога пута“ – а треба „и овога пута“ јер је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања до сада финансирало све наслове које аутор помиње – и Битку на Дрини и Пробој Солунског фронта и „1915 – Битку за Београд“…
Читав текст можете прочитати овде:
https://www.novosti.rs/c/reportaze/vesti/1608698/stolom-izvodili-leskovacki-manevar-drustvenom-igrom-bude-interesovanje-mladih-jedan-presudnih-dogadjaja-srpskoj-istoriji
ПРИГОДНИ ПОКЛОНИ У ПРАВИМ РУКАМА
Сви учесници турнира у „Лесковачком маневру“ су, поред лепих утиска, кући понели и – лепе поклоне. Поклон игру „Лесковачки маневар“ су им даровали Хуманитарна организација „Градитељи мира“ из Крушевца, а предивну књигу „Моравска дивизија у Првом светском рату 1914 – 1918“ Народни музеј из Лесковца (слика доле).
Поред поклона за учеснике турнира, још два примерка игре су остали као поклон Народном музеју (при чему је један намењен Дечијем музејону) док је трећа поклон-игрица отишла у власништво Научног клуба лесковачког Центра за стручно усавршавање у образовању за предмет историја.
На слици горе, један део добитника поклона (са лева на десно): Слободан Ивановић, ученик средње техничке школе „Раде Металац“, Саша Р. Илић, стручни сарадник и Владимир Петковић, кустос Народног музеја Лесковац.
Свим власницима „Лесковачког маневра“ желимо пуно лепог дружења уз нашу игру, са искреном жељом „Да (нам) рат заувек остане само игра“…
„ИДИ СИ У СОФИЈУ“
Права „анегдодтска“ ситуација се догодила током меча између Саше Р. Илића, струшног сарадника лесковачког музеја (седи, лево) и његовог пријатеља Петра Цонића (седи, десно).
Наме, пошто је, као играч бугарске војске био приморан на стално повлачење ка Лесковцу, Сале је у једном тренутку завапио: „Где више да идем?“, нашта му је Петар шеретски, на „матерњем лескова(т)чком“, кратко одговорио: „Иди си у Софију!“
Ова опаска је (имамо и живе сведоке) изазвала салву смеха присутних „кибицера“, при чему је у исто време на врхунски луцидан начин перонификовала ратне напоре српске војске током саме битке…
ДА РАТ ЗАУВЕК ОСТАНЕ САМО ИГРА
За разлику од претходних турнира где су такмичари били искључиво основци, на овом су играчи били сви узраста.
Поред грађана, посетилаца „Ноћи музеја“ на турниру су учествовала и деца из ОШ „Светозар Марковић“, Гимназије, Економске школе „Ђука Динић“, Медицинске школе, као и Техничке школе „Раде металац“, све из Лесковца.
Посебан куриозитет је чињеница да су сви средњошколци, учесници турнира, полазници програма за талентоване и надарене ученике Научног клуба Центра за стручно усавршавање у образовању, за предмет историја.
Како су неке од партија изгледале можете видети на приложеним фотографијама.
НОЋ МУЗЕЈА – НОЋ СЕЋАЊА НА СЛАВНУ ПРОШЛОСТ
Хуманитарна организација „Градитељи мира“, под покровитељством Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у а партнерству са Народним музејом Лесковац у склопу „Ноћи музеја“, дана 16. маја 2025. год. у периоду од 18 до 20 ч. спровела је завршни турнир у друштвеној игри – ратној стратегији „Лесковачки маневар“.
На почетку финалне реализације пројекта „Лесковачки маневар – 110. година битке на Јужној Морави“ у име домаћина присутнима се најпре обратио Владимир Петковић, кустос лесковачког музеја.
У исцрпном излагању он се осврнуо најпре на положај Краљевине Србије током ратне 1915. године, а затим детаљније говорио о самом „Лесковачком маневру“. Било је доста речи и о месту које овај догађај заузима у нашој савременој историографији, те актуелном школском систему, а посебан осврт је дат и на улогу становника Јабланичког округа како током Великог рата тако и током ове битке (слика горе).
По устаљеној процедури, окупљеним заљубљеницима у историју и ратне стратегије се затим обратио Горан Радомировић, аутор игре. Након што је поздравио окупљене у име „Градитеља мира“ и појаснио концепт самог пројекта, присутнима је демонстрирао игру, упознао их са основним правилима, али и елементарној тактици – како би им додатно заголицао машту пре почетка „битке“.
У СЛАВУ ПРЕДАКА
Након завршеног турнира (на коме су сви победници, као и давне 1915. године, били играчи који су „ратовали“ на страни Војске Краљевине Србије) присутнима се обратио Верољуб Смиљковић, председник Хуманитарне организације „Градитеља мира“ и захвалио им се на више него срдачном дочеку, лепо проведеном времену и притом изразио жељу да овај догађај буде повод за неку нову сарадњу и ново дружење.
Уз поздраве у име свих чланова организације „Градитељ мира“ и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, остала је и успомена у виду заједничке фотографије свих присутних (слика горе).
Након растанка са новим пријатељима из Власотинца, носиоци пројекта „Лесковачки маневар“, Верољуб Смиљковић и Горан Радомировић упутили су се на завршни турнир који ће се одржати као једна од манифестација „Ноћ музеја 2026“ у лесковачком Народном музеју.
На путу, поред „гвозденог моста“ на Јужној Морави (са лесковачке стране), као и што само знамење каже, стали смо да одамо пошту четрдесеторици српских ратника, страдалих у праскозорје „Лесковачког маневра“, 24. октобра 1915. године, бранећи бугарским трупама да пређу на леву обалу реке.
Након њихове херојске погибије још целе две недеље касније – овај правац према Лесковцу био је брана продору до зуба наоружане, елитне 1. Софијске „Гвоздене“ дивизије. Исте оне која ће под налетом трупа пуковника Милића, 11. новембра 1915. бити враћена на почетне позиције по ободима лесковачке вароши.
А свима нама који пролазимо овим путем, више него читав век касније, кости наших предака говоре нам гласно:
ПУТНИЧЕ СТАНИ! Овде почива 49 СРПСКИХ незнаних ратника који храбро изгибоше 24. октобра злосрећне 1915. године јуначки бранећи мост који прелазиш. ЛАКА ИМ СРПСКА ЗЕМЉА! Споменик подиже 56 класа питомаца Војне Академије уз учешће благодарних Лесковчана (слике доле).
БОЈ СЕ БИЈЕ, БИЈЕ…
Иако је субота званично нерадан дан у школи, млади Власотинчани, управа школе и предметни наставници су се окупили на прелепом дружењу у славу својих предака.
Било нам је искрено задовољство да се дружимо са њима!
Делић атмосфере нашег прелепог искуства са турнира „Лесковачки маневар“ одржаног у ОШ „8. октобар“ у Власотинцу преносимо Вам путем приложених фотографија.
ОД ВЛАСОТИНЦА ДО ПУСТЕ РЕКЕ
И на овом турниру малишани су показали велику умешност у игрању, без обзира што се са игром срећу први пут (слике лево).
Наравно, простора је било и за консултације – тумачење исправности неког потеза, тактичко и стратешко промишљање и друго (слика горе десно).
Рад својих ученика су помно пратили и у њему уживали наши изузетни домаћини (са лева на десно): Жаклина Ђикић, вд директора, Марија Печенковић и Ивана Стојковић – наставнице историје и Светлана Коцић, помоћник директора (слика доле десно).
ВЛАСОТИНЦЕ КАО КАПИЈА ЛЕСКОВАЧКОГ МАНЕВРА
Након Лебана и Бојника представници Хуманитарне организације „Градитељи мира“ из Крушевца 16. 05. 2026. г. упутили су се у Власотинце – тамо где су се, пре тачно 111 година, водиле тешке битке, као својеврстан пролог потоњег „Лесковачког маневра“.
У прелепом амбијенту ОШ „8. октобар“ у срцу Власотинца, представнике ХО ГМ тачно у 11.30 ч. (рекли би смо са нестрпљењем) дочекали су запослени и деца – ученици стријих разреда, ове школе.
По устаљеној процедури, окупљенима се најпре обратио Горан Радомировић кратким предавањем – најпре историјским догађајима у околини Власотинаца тј. борбама које су претходиле „Лесковачком маневру“, а затим и о самом маневру (слика горе).
Након „теорије“ прешло се „на праксу“ – демонстарација игре и учење основних правила (слика доле).
ЗА ВРЕДНУ ДЕЦУ ВРЕДНЕ НАГРАДЕ
Свим учесницима турнира „Лесковачки маневар“ Верољуб Смиљковић, председник Хуманитарне организације „Градитеља мира“ у име своје организације и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања уручио је поклон примерак друштвене игре (слика горе лево).
Да би и остали малишани, али и сви љубитељи друштвених игара из Бојника могли да уживају у овакваквој врсти дружења и да на један необичан, али занимљив начин, негују сећања на подвиг својих земљака у Великом рату, један поклон примерак игре је поклоњен и Установи дом културе Бојник. Поклон, у име свих Бојничана, примио је Данило Кривокапић, директор Установе (слика горе десно).
Као успомена на леп сусрет остала је и заједничка слика свих актера „Лесковачког маневра“ у Бојнику (слика доле).
УТИСЦИ СА БОЈНИЧКОГ ТУРНИРА
О својим утисцима са турнира у „Лесковачком маневру“ одржаном у Установи дом културе „Бојник“ за локалну телевизију 4S говорили су Данило Кривокапић, директор установе (горе лево), Лазар Стојановић, ученик ОШ „Станимир Вељковић – Зеле“ из Бојника (горе десно), Нађа Станојевић, ученица ОШ „Стојан Љубић“ из Косанчића (доле лево) и Верољуб Смиљковић, председник Хуманитарне организације „Градитеља мира“ из Крушевца (доле десно).
Делић атмосфере са турнира можете осетити и Ви ако погледате прилог новинара Братислава Лекића емитованог у емисији „Вести“ бојничке телевизије 4S, од 15. 05. 2026. год (од 12:36 до 17:48 мин).
БОЈ БИЈУ МАЛИ ВЕЛИКИ ЈУНАЦИ
И док мали велики јунаци војују, присутни у чуду посматрају како деца, после свега десетак минута учења правила игре, потпуно самостално воде војске сенама славних ратника!
На нескривено задовољство Верољуба Смиљковића, председника Хуманитарне организације „Градитеља мира“ (стоји, први са лева), у готово невероватном призору уживају, са лева на десно: Данило Кривокапић, директор Установе дом културе „Бојник“, Милош Стојановић, наставник историје ОШ „Стојан Љубић“ из Косанчића, Јелена Игњатовић и Ана Миленковић, раднице Установе дом културе „Бојник“ и Оливера Спајић, наставница историје ОШ „Станимир Вељковић – Зеле“ из Бојника.
ТРАГОВИМА ТИМОЧКЕ ДИВИЗИЈЕ I ПОЗИВА И АРМИЈСКЕ ГРУПЕ ПУКОВНИКА МИЛИЋА
Те злосретне 1915-те, тачно пре 111 година, Тимочка дивизија се од српско-бугарске границе па све до Лесковца, измучена балканским ратовима, а након Цера и Колубаре и Пегавим тифусом, храбро и без прекида борила са вишеструко надмоћнијим бугарским трупама.
Замор је, нажалост, 8. новембра 1915. године, дошао на наплату!
Растројена на лесковачком Хисару, ова се јединица у делимичном нереду повукла преко Бојника све до атара села Горњи и Доњи Коњувци. Ту се дивизија прибрала, средила и заједно са осталим трупама под командом пуковника Милића кренула у Лесковачки против-напад!
У силовитом налету истерала је бугарске трупе из Бојника и гонала их преко Камените чуке и Брестића све до Лесковца!
А како је то изгледало на нашем турниру – казују Вам приложене фотографије!
„ЛЕСКОВАЧКИ МАНЕВАР“ У БОЈНИКУ
Након одржаног турнира у Лебану, представници Хуманитарне организације „Градитеља мира“ су се упутили у Бојник. У овом месту, које се у историјком смислу такође нашло на удару бугарских снага, турнир је одржан у Установи дом културе „Бојник“, 15. маја 2026. године, са почетком у 11.30 часова.
Представнике наше организације је, у име домаћина, сачекала и деци нас представила Јелена Игњатовић, организатор програма (слика горе лево).
Након што је све присутне обрадовао вешћу о поклони-игрицама, Горан Радомировић је малишане старијих разреда ОШ „Станимир Вељковић – Зеле“ из Бојника и ОШ „Стојан Љубић“ из Косанчића укратко упознао са историјским чињеницма везаним за битку „Лесковачки маневар“, након чега се (под будним оком „ратних репортера“ бојничке Телевизије 4S), приступило демонстрацији игре (слика горе десно).
Пошто су малишани (на наше нескривено одушевљење свих присутних) експресно и без грешке савладали правила игре, није се часило часа те се одмах приступило иницијалном распоређивању трупа (слика доле).
ЗА УСПОМЕНУ – ДО НОВОГ ВИЂЕЊА
Након што је Верољуб Смиљковић, председник Хуманитарне организације „Градитеља мира“ у име своје организације, али и у име покровитеља пројекта – Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, уручио поклон-примерке игрице за све учеснике турнира и један за школску медијатеку, уследио је заједнички снимак – успомена на лепо и кретаивно дружење.
Том приликом, деци, учесницима турнира и представницима ХО ГМ, су се придружили Драган Јовић, директор ОШ „Вук Караџић“ у Лебану и Дубравка Ђорђевић, његова заменица.
ШТА КАЖЕ СТРУКА, А ШТА ДЕЧИЈА ИНТУИЦИЈА?
Као и прошле године у „Бици за Београд“, тако и ове у „Лесковачком маневру“, својим ђацима се током турнира придружила и Марија Ивановић – Стошић, наставница историје.
Она је, заједно са аутором игре – Гораном Радомировићем, док су трајали мечеви, са присутним ђацима правила паралелу између историјског тока ратних операција и „битке“ која се одвијала на столу.
Овакав приступ, са једне стране, пружа додатне информације деци о самом догађају (које нису обухваћене редовним наставним активностима), а са друге – подстиче дечију машту, креативност и логику потребних за осмишљавање индивидуалне стратегије и тактике, сходно афинитету сваког од играча…
НА ПОЛОЖАЈУ „ЈУЖНОМОРАВСКИХ ТРУПА“
Учесници турнира – ученици 6. – 8. разреда ОШ „Вук Караџић“ у Лебану – персонификујући комаданте српских, односно бугарских трупа, се, у игрици, сходно стварном историјском догађају, „боре“, између осталог, и за своје матично – Лебане!
Наиме, део тзв. „Јужноморавских трупа“, под називом „Власински одред“ се, како у историјксом смислу, тако и у игри, борио са пуковима бугарске 2. бригаде из састава 1. софијске „Гвоздене“ дивизије – управо у Лебану и његовој непосредној околини!
На турниру се, поред четири „ветерана“ са прошлогодишњег турнира, одржаног у сличној ратној стратегији „1915 – Битка за Београд“ (на сликама десно), овога пута налазе и четири нова заљубљеника у овај вид дружења и учења историје (слике лево).
ПРВИ ТУРНИР У „ЛЕСКОВАЧКОМ МАНЕВРУ“
Реализација турнира за децу и младе планираних пројектом „Лесковачки маневар – 110. година битке на Јужној Морави“ отпочела је 15. маја 2026. године са почетком у 9.00 часова у ОШ „Вук Караџић“ у Лебану.
Поклоне за малишане, обезбеђене по пројекту, доноси Верољуб Смиљковић, председник Хуманитарне организације „Градитеља мира“ (слика лево).
Дипл. граф. Горан Радомировић, аутор игре и сарадник „Градитеља мира“ на пројекту, у присуству представника домаћина – заменице директора Дубравке Ђорђевић – окупљеним малишанима најпре држи краће предавање о истоименом историјском догађају (слика горе десно), да би их затим упутио у концепт и правила друштвене игре – ратне стратегије „Лесковачки маневар“ (слика доле десно).
ЛЕСКОВАЧКИ МАНЕВАР
Поводом 110 година од Тројног напада на Краљевину Србију, под покровитељством Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а у партнерству са Народним музејом из Лесковца, Хуманитарна организација „Градитељи мира“ спроводи пројекат „Лесковачки маневар“.
Саставни део пројекта, поред осталих активности, је и одржавање турнира у истоименој друштвеној игри.
Одржавање турнира је планирано у Лесковцу, Власотинцу, Лебану, Бојнику и Крушевцу.
Ускоро опширније…