Битка за Београд 1915. године, одиграла се у склопу склопу опште офанзиве аустроугарских и немачких снага против Краљевине Србије. У склопу Групе Макензен (под командом немачког фелдмаршала Аугуста фон Макензена) Аустроугарска 3. армија под командом генерала Хермана Кевеша имала је задатак да заузме Београд и наступањем према Младеновцу олакша продор немачке 11. армије долином Велике Мораве.

Припреме за напад

За форсирање Саве и Дунава формиране су код Београда две групе: немачки 22. резервни и аустроугарски 8. корпус, укупне јачине 66. пешадијских батаљона и 100 артиљеријских батерија са 393 оруђа од којих 113 тешких до 420 mm. За израду мостова преко Мале и Велике аде циганлије и низводно од порушеног Савског железничког моста, 3. армија је располагала са 21 мостовским треном, 17 понтонирских чета, 12 бродова, 16 разних скела, 13 моторних и више обичних чамаца. У саставу инжињеријских јединица налазило се и 8 одељења минобацача са 16 оруђа. Армији је придодата и Дунавска речна флотила са 4 монитора, 11 патролних и моторних чамаца, 2 армирана брода, 1 брод за чишћење мина и 4 ескадриле авиона.

Трупе Одбране Београда, под командом генерала Михаила Живковића, имале су у свему 20 пешадијских батаљона, 2 коњичка ескадрона, 75 оруђа (7. пешадијски пук II позива, 10. кадровски пешадијски пук, 7, 11. и 15. пешадијски пук III позива, 6 позицијских спорометних батерија 80 mm, 6 пољских брзометних батерија 75 mm, 4 хаубице 120 mm, 2 хаубице 150 mm, противавионска батерија и придодата савезничка оруђа: руска 2 обалска топа 150 mm и 2 топа 75 mm, француска 3 обалска топа 140 mm, енглеске 4 опсадне батерије са 8 оруђа 220 mm и 2 оклопна топа 75 mm). Била им је придодата и импровизована речна флотила на Сави (бродарска чета, оклопни брод, пет борбених моторних чамаца — од којих један енглески са њиховом посадом и два торпеда, а два са руском посадом — два оклопљена шлепа, три помоћна моторна чамца, једна пловећа болница и три торпедне батерије, са по једним одељењем руске, односно енглеске или француске морнарице, више рефлектора и француском ескадрилом авиона).

Фронт од потока Средњака, источно од реке Болечице до Остружнице, био је подељен на 4 одсека: грочански до реке Болечице (4 пешадијска батаљона и 16 артиљеријских оруђа); великоселски до Миријевског потока (4 пешадијска батаљона, чета банатских добровољаца и 17 артиљеријских оруђа); београдски, подељен на градски и Топчидерски пододсек, до карауле Јарац (бранио је Комбиновани одред од 6 пешадијска батаљона, Сремски добровољачки одред, Одред београдских жандарма, 26 артиљеријских оруђа и 11 митраљеза); остружнички (4 пешадијска батаљона и 14 артиљеријска оруђа). Резерва се налазила на Торлаку, у Кумодражу, Белом Потоку и Кнежевцу (2 пешадијска батаљона, 2 коњичка ескадрона и 4 артиљеријска оруђа).

Ток операција

Напад аустроугарске 3. армије почео је 6. октобра у 14 часова врло јаком артиљеријском припремом, која је обухватила десну обалу Саве и Дунава, Горњи и Доњи град, Чукарицу, Баново брдо, Топчидерско брдо и Велики Врачар, а потом и варош, у којој су избили многи пожари.

Ујутру 7. октобра у 2 часа и 50 минута, уз снажну артиљеријску подршку, отисли су се први таласи 22. корпуса с леве обале Саве у правцу Велике аде циганлије и карауле Јарац. Делови немачког 204, 207. и 208. пешадијског пука потиснули су српски 1. батаљон 7. пешадијског пука II позива и заузели западни и источни врх Велике аде циганлије, и десну обалу код карауле Јарац. Противнападом 4. батаљона 10. кадровског пешадијског пука и бочним дејством 1. чете 7. пешадијског пука са Мале аде циганлије одбачени су Немци на северну обалу Велике аде циганлије. Због великих губитака у људству и понтонима Немци су обуставили даље превожење, а са 2. батаљоном 203. пешадијског пука напали су Малу аду циганлију коју су заузели у поновљеном јуришу у 14 часова и 30 минута и заробили преко 100 српских војника и 2 митраљеза. По мраку су наставили превожење код карауле Јарац, где су пребацили главнину 208. пешадијског пука, а на Велику аду циганлију главнину 207. и 204. пешадијског пука и заузели је са неоштећеним брвном и мостом на сплавовима.

Пошто су по наређењу комаданта Градског одсека српске снаге потопиле остатак своје речне флотиле, заморени 7. пешадијски пук II позива и 4. батаљон 10. пешадијског пука пребацили су се ноћу на десну обалу Саве и посели одсек од Железничке станице, преко Чукарице, до карауле Јарац. Али, под притиском немачког 208. пешадијског пука, који је наступао из рејона карауле Јарац према Жаркову и обалом Саве према Чукарици, и делова 204. и 207. пешадијског пука који су се пребацивали са Велике аде циганлије на десну обалу Саве, делови српског 7. пешадијског пука II позива одступили су на Чукарицу, чиме су створили празнину измеду београдског и остружничког одсека. Немци су то искористили. После снажне артиљеријске припреме, 208. пешадијски пук 44. дивизије и делови 43. дивизије 8. октобра до мрака су на јуриш заузели Баново брдо, Чукарицу и Топчидерско брдо и одбацили делове 7. пешадијског пука II позива и 10. кадровског пешадијског пука према Топчидеру.

На градском пододсеку, аустроугарски 8. корпус почео је прелаз истог дана у 4 часа са обе стране Великог ратног острва и код карауле Нова Борча, деловима 9. брдске бригаде 59. дивизије према Кули Небојши и Јалији. Искрцавши се на десну обалу уз осетне губитке, ти делови везали су за себе 2 чете 2. батаљона 10. пешадијског пука и омогућили да се на источном делу Јалије и Дунавског кеја искрцају нове снаге, које су затим продрле до насипа и железничке пруге где су заробиле око 70 војника 2. батаљона.

Командант Комбинованог одреда, пуковник Душан Туфегџић до 5 часова и 20 минута увео је у борбу преостале делове батаљона и Сремски добровољачки одред, који су, после неколико јуриша, заузели насип и железничку пругу у рејону кафане Шаран, на крају Дубровачке улице, а потом код Стругаре одбили напад једног батаљона 9. аустроугарске бригаде и одбацили га према кеју.

Аустроугари су до зоре појачали пребачене делове са 15. ловачким батаљоном и деловима 2. батаљона 60. пешадијског пука 18. бригаде и заузели железнички насип, али су, због великих губитака од артиљеријске ватре са Великог Врачара и Горњег града, обуставили даље превожење трупа, излажући 14 пребачених чета тешкој борби са 6 српских. Због блиског додира ниједна страна није могла да се користи артиљеријском ватром. Сем тога, аустроугарске јединице су оскудевале у муницији, а Срби, због дејства аустроугарске артиљерије, нису могли на време да привуку појачања. Упућени 1. батаљон 7. пешадијског пука III позива са Бањице према Кланици потпао је под артиљеријску ватру и са тешким губицима избачен из борбе, а 3. батаљон 10. пешадијског пука упућен са Торлака тешко је стигао у 9 часова код Стругаре, на источни крај Дунавског кеја. Око 14 часова уведен је у борбу и жандармеријски одред, и у нападу на Јалију изгубио је половину људства.

Аустроугарска флотила је са 4 монитора непосредним дејством претворила српске положаје у Банатској улици и њеној позадини у рушевине, где је командант 2. батаљона 10. пешадијског пука, мајор Драгутин Гавриловић, прикупио своја три вода, 2 вода 3. батаљона, делове Сремског добровољачког одреда и покушао да јуришем са 30 m заузме насип и железничку пругу. Пре тога издао је сакупљеним војницима познату заповест: “Тачно у 15 часова непријатељ се има разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао. Војници, јунаци, Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања… Наш пук је жртвован за част Отаџбине и Београда. Ви нематевише да се бринете за Ваше животе, који више не постоје… Зато напред у славу!” Нажалост, јуриш на насип није успео и у њему је већина војника нашла смрт. И јуриши суседних јединица нису успели, сем 3. батаљона 10. пешадијског пука који је одбацио Аустроугаре са насипа из рејона Стругаре на обалу Дунава.

Ноћу 7/8. октобра пребачене аустроугарске снаге ојачане су са 13 1/2 чета, а српске са 2 батаљона 14. пука II позива.

У тешким борбама преко целе ноћи Срби су извршили десет безуспешних јуриша. Ујутро 8. октобра појачана је артиљеријска ватра с обестране, када су Срби избацили из борбе три монитора, али око подне мерзери 305 mm уништили су српску артиљерију у Горњем граду и олакшали ситуацију пребачених делова. Јако проређене чете 7. и 10. пешадијског пука повукле су се око 16 часова из рушевина Банатске улице, а делови 59. дивизије избили су до 18 часова до Душанове улице, када је престала борба.

Српске јединице напуштају Београд

Заузећем Жаркова, Бановог брда, Чукарице, Топчидерског брда и Дунавског кеја немачки 22. и аустроугарски 8. корпус чврсто су стали на десну обалу Саве и Дунава. Помањкање резерви у Срба и отворени правци према Дедињу, Бањичком вису и Великом Врачару олакшали су извршење задатка аустроугарске 3. армије. Командант Одбране Београда наредио је 9. октобра у 2 часова и 30 минута да трупе напусте Београд и да се повуку на линију: Велики Врачар — Дедиње — Петлово брдо — Железник — Остружница, на којој је Комбиновани одред (10 пешадијских батаљона, 2 коњичка ескадрона и 21 артиљеријско оруђе) бранио одсек између Миријевског и Бањичког потока, а придата Тимочка дивизија II позива (10 батаљона, 2 ескадрона и 30 оруђа) одсек од Бањичког потока до села Пећани. У резерви на Торлаку прикупио се српски 7. пешадијски пук II позива.

Аустроугарска 59. дивизија заузела је Калемегдан око 6 часова, а немачка 43. дивизија Двор око 6 часова и 15 мин. Око 14 часова немачки 207. и 208. пешадијски пук напали су Дедиње двема колонама из Топчидера, али су их 2. батаљон 13. пешадијског пука II позива и 1. батаљон 10. пешадијског пука задржали у тешкој борби. Немци су заузели Дедиње тек у 17 часова поновљеним нападом, уз снажну подршку артиљерије 22. корпуса. Срби су извршили противнапад и око 17 часова и 40 минута одбацили Немце према Топчидеру.

За то време 57. и 59. дивизија избиле су до Војне болнице, Каленића пијаце, Новог гробља и Карабурме. У нападу на Велики Врачар делови аустроугарског 31. пешадијског пука су одбијени. Увече 9. октобра положаји Комбинованог одреда и Тимочке дивизије II позива протезали су се линијом: Велики Врачар — Коњарник — Вождовац — Дедиње — Стражевица — Петлово брдо — Железник — Остружница. Од немачког 22. корпуса 44. дивизија била је на Бановом брду, а 43. дивизија на Топчидерском брду и код Ауто-команде; а од аустроугарског 8. корпуса 59. дивизија код Војне болнице, Каленића пијаце, у рејону данашњег Вуковог споменика и Новог гробља; 57. дивизија према Великом Врачару и Роспи-ћуприји, а ландштурмска бригада Хауштајн у северном делу Београда. За 3 дана борби, српски 10. кадровски пешадијски пук изгубио је 2/3 људства, а 7. и 14. пука II позива по половину. Веома су велики губици били и у официрима.

Ноћу 9/10. октобра Немци и Аустроугари подигли су мостове, пребацили дивизијску артиљерију и почели напад на Дедиње и Велики Врачар. Два ноћна напада 43. дивизије на Дедиње су одбијена, али 10. октобра око 11 часова српски делови морали су га напустити под снажном ватром 22. корпуса; 44. дивизија заузела је Жарково, а 57. дивизија у 11 часова и 30 минута напуштени Велики Врачар. Ноћу 10/11. октобра Срби су се повукли на линију Чолин гроб — Клупе — Ерино брдо — Торлак — Стражевица — Петлово брдо — Остружница, чиме су петодневне борбе око Београда завршене.

Епилог

Од почетка операције Немци и Аустроугари имали су 1182 погинула и 8619 рањених. Срби су изгубили око 5000 људи, не рачунајући погинуле и рањене Београђане од непријатељског бомбардовања.

Текст je преузет из Војне енциклопедије, друго издање, група аутора – Војноиздавачки завод, Београд, 1970.

НАЗИВ ИГРЕ: 1915 – битка за Београд
УЗРАСТ: 10+
ТРАЈАЊЕ: 1-2 сата
ИГРАЧА: 2 или 4
СЛОЖЕНОСТ: 1.5
РАДНА ПОВРШИНА ЗА ИГРУ: минимум 110 х 69 cm
ТЕЖИНА ПАКОВАЊА: 700 g
ЕЛЕМЕНТИ ИГРЕ: обострана мапа за игру, војске, посуде за одлагање јединица избачених из борбе, посуде за бацање коцкица, брошура „Ко је ко у бици за Београд“, упутство за формирање елемената игре и коцкице за игру
МАПА: поља квадратна, 24 хоризонталних, 14 вертикалних; укупно поља 329; димензија мапе 78,5 х 45,8 cm; мапа I за два играча – са историјски најприближнијимм распоредом трупа; мапа II за четири играча – са произвољним распоредом трупа
ВОЈСКА, САСТАВ ЗА ДВА ИГРАЧА: Играч српско-савезничких снага има 72 јединице од чега: 1 врховног комаданта, 6 секторских комаданата, 28 пешадијских јединица, 5 митраљеских јединица, 2 коњичке јединице, 17 „лаких“ артиљеријских јединица, 3 „тешке“ артиљеријске јединице, 4 „супертешке“ артиљеријске јединице, 2 јединице речне флотиле, 2 ваздухопловне јединице и 2 јединице речних мина; Играч аустроугарско-немачких снага има 73 јединице од чега: 1 врховног комаданта, 2 корпусна комаданта, 11 пешадијских јединица, 14 инжињеријских јединица, 7 митраљеских јединица, 2 минобацачке јединице, 7 коњичких јединица, 13 „лаких“ артиљеријских јединица, 3 „тешке“ артиљеријске јединице, 5 „супертешких“ артиљеријских јединица, 2 јединице речне флотиле, 4 ваздухопловне јединице и 2 јединице речних мина
ВОЈСКА, САСТАВ ЗА ЧЕТИРИ ИГРАЧА: Први играч српско-савезничких снага има 36 јединице од чега: 3 секторска комаданта, 12 пешадијских јединица, 3 митраљеске јединице, 11 „лаких“ артиљеријских јединица, 2 „тешке“ артиљеријске јединице, 3 „супертешке“ артиљеријске јединице, 1 ваздухопловну јединицу и 1 јединицу речних мина; Други играч српско-савезничких снага има 35 јединица од чега: 3 секторска комаданта, 16 пешадијских јединица, 2 митраљеске јединице, 2 коњичке јединице, 6 „лаких“ артиљеријских јединица, 1 „тешку“ артиљеријску јединицу, 1 „супертешку“ артиљеријску јединицу, 2 јединице речне флотиле, 1 ваздухопловну јединицу и 1 јединицу речних мина; Оба српско-савезничка играча имају: 1 врховног комаданта (заједничка јединица); Први играч аустроугарско-немачких снага има 37 јединице од чега: 1 секторског комаданта, 6 пешадијских јединица, 8 инжињеријских јединица, 4 митраљеске јединице, 4 коњичке јединице, 7 „лаких“ артиљеријских јединица, 2 „тешке“ артиљеријске јединице, 3 „супертешке“ артиљеријске јединице, 1 јединицу речне флотиле и 1 јединицу речних мина; Други играч аустроугарско-немачких снага има 35 јединица од чега: 1 секторског комаданта, 5 пешадијских јединица, 6 инжињеријских јединица, 3 митраљеске јединице, 2 минобацачке јединице, 3 коњичке јединице, 6 „лаких“ артиљеријских јединица, 1 „тешку“ артиљеријску јединицу, 2 „супертешке“ артиљеријске јединице, 1 јединицу речне флотиле, 4 ваздухопловне јединице и 1 јединицу речних мина; Оба аустроугарско-немачка играча имају: 1 врховног комаданта (заједничка јединица)
ПОСУДЕ ЗА ОДЛАГАЊЕ ЈЕДИНИЦА: 4 посуде, по две за обе стране димензија 18 х 9 х 5 cm
ПОСУДЕ ЗА БАЦАЊЕ КОЦКИЦА: 2 посуде, димензија 15 х 5 х 2 cm
УПУТСТВО ЗА ФОРМИРАЊЕ ЕЛЕМЕНАТА ИГРЕ: 1 упутство
БРОШУРА „КО ЈЕ КО У БИЦИ ЗА БЕОГРАД“: 1 брошура
КОЦКИЦЕ ЗА ИГРУ: 2 коцкице
УПУТСТВО ЗА ИГРУ: електронско, у ПДФ формату, на овом сајту

Драги играчи сва Ваша питања у вези игре 1915 – битка за Београд можете нам слати на мејл pitanjaiodgovori@balkanfront.rs.
Потрудићемо да на свако питање одговоримо у што краћем року, како на Ваш приватан мејл, тако и на овој странци, како би све евентуалне недоумице биле разјашњене за што већи број играча.
У мејлу наведите Ваше име, презиме (и/или надимак), године старости, место пребивалишта и поставите питање.
Уколико не желите да доставите личне податке, или не желите да они буду објављени на овој страници потребно је да то нагласите у мејлу, како би Вас на овој страни подписали са „анониман“.